ПОСЛАНІЕ ЦАРЯ ІОАННА ВАСИЛЬЕВИЧА 91 то сего ради и бѣгунъ явился еси, яко не хотя бранныхъ трудовъ понести,
и сего ради во упокоеніи пребывати. Сія же твоя худѣйшая брацедосія
намъ ни во что же поставлена; еже вѣдомыя измѣны твоя и яже преты¬
канія о нашей главѣ тебя презрѣна бывша, и яко единъ отъ вѣрнеишихъ
5 слугъ нашихъ былъ есп славою и честію и богатествомъ. И аще бы не
тако, то такихъА казней за свою злобу былъ еси достоинъ. И аще бы не
было на тебѣ нашего милосердія, не бы возможно было тебѣ угонзнути
къ нашему недругу, аще бы наше къ тебѣ гоненіе было1, яко же по тво¬
ему злобѣсному разуму писалъ еси. Бранныя же дела твоя вся намъ вѣ-
Ю дома. Не мни мя неразумна суща или разумомъ младенчествующа, яко же
начальницы ваши попъ Селивестръ и Алексѣи неподобно глаголаху; ниже
мните мя дѣтскими страшилы устрашити, яко же прежде сего съ попомъ
Селивестромъ и со Алексѣемъ лукавымъ совѣтомъ прельстисте. Или мните
нынѣ таковая сотворити? Въ притчахъ бо речено бысть2: «егожъ не мо-
15 жеши яти, того3 не покушайся имати». Мздовоздаятеля же Бога призывавши; воистинну, Онъ праведный
л. 173 об. воздатель всякимъ4 дѣламъ, || благимъ же и злымъ; но 5 токмо подобаетъ
разсужденіе имѣти всякому человѣку, како и противъ какихъ дѣлъ своихъ
кто мздовоздаяніе пріиметъ? Лице же свое пишешь не явити намъ до дне
20 страшнаго суда Божія. Кто же убо восхощетъ таковаго
Еѳопъскаго лица видѣти? А еже речеши, глаголя: «воссылати
Богу о отмщеніи своемъ», и сія или
25 не вѣси, како преподобный Поликарпъ
моляше праведнѣ на розвращающія
церковь Божію о6 нанесеніи суда съ
прещеніемъ; щедрый же въ милости ...Лице6 же свое драго показуеши.
Хто же убо и желаетъ таковаго Еѳі-
опскаго лица видѣти? Гдѣ же бо обря-
щемъ мужа правдива, иже закры очи
имуща? «Понеже глаголаше бов, яко
оскорбѣвшу некогда отъ невѣрныхъ
нѣкоему; скорбь же его бѣ, яко отъ 1 Тл. А. недругу только бы тако наше гоненіе было. 2 Тл. А. прельстите ниже
мните яко же нынѣ таковая сотворити яко же въ притчахъ реченно бысть. 3 Тл. того
нѣтъ. 4 Тл. А. воистинну Тотъ мздовоздатель всякимъ. 5 Тл. не. 6 Ар. П. а.—Пг. о. а Такъ. 6 Окончаніе Посланія въ редакціи II. в І^пе. Ра1го1<^іа ^гаеса, ΐ. III,
1097 —1300. (Διονυσίου τοΰ Άρειοπαγίτου Επιστολή η’ Δημοφίλω θεραπευτή. Περί ιδιοπραγίας
και χρηστότητος.). См. ниже, стр. 107. «Καί εί βούλει, καί θείας όράσεως άγιου τίνος άνδρός έπιμνησθήσομαι* καί μή γέλασες, αληθή
γάρ έρώ. Γενόμενόν μέ ποτέ κατά τήν Κρήτην, ό ιερός έςεναγώγησε Καρπός, άνηρ, καί ει τις άλλος,
διά πολλήν καθαρότητα νου προς θεοπτείαν έπιτηδειότατος. Καί γοΰν ουδέ ταϊς άγίαις των μυστηρίων
τελεταΐς ένεχείρει, μή πρότερον αύτω κατά τάς προτελείους εύχάς ίεράς, καί εύμενοΰς όράσεως επι-
φαινομένης. Έλεγεν ουν, δτι λβλυπηκότος αύτόν ποτέ των απίστων τινό;* ή λύπη δέ ήν, δτι τής
εκκλησίας εκείνος τινα προς τό άθεον άπεπλάνησεν, έτι των ϊλαρίων ήμερων αύτω τελούμενων* δέον
άμφοτέρων άγαθοπρεπώς ύπερεύξασθαι, καί Θεόν σωτήρα συλλήπτορα λαβόντα, τον μέν έπιστρέψαι,
τον δέ άγαθότητι νικήσαι* καί μή διαλιπεΐν νουθετοΰντα διά βίου παντός, ά/ρις ου τό σήμερον, καί
ούτως επί τήν θείαν αύτούς άγαγειν γνώσιν, ως αν ήδη καί των άμφισβητησίμων αύτοΐς κρινομένων
καί των άλόγως θρασυμένων έννόμω δίκη σωφρονεΐν αναγκαζόμενων* άλλ' εν έαυτω μή πρότερον
τούτο παθών, ούκ οίδ* όπως τότε, πολλήν τινα τήν δυσμένειαν και τήν πικρίαν έντήξας, έκοιμήθη, Библиотека "Руниверс1